Ватани Зардушт ва таълимоти динию ахлоќии ў. Дини зардушт реферат


Реферат Зардушт

Опубликовать скачать

Реферат на тему:

Zartosht.jpg

План:

Введение

Зарату́стра[1] (также Заратуштра от авест. Zaraθuštra и перс. زرتشت‎ — Zartošt; Зороа́стр от греч. Ζωροάστρης) — в зороастризме — основатель зороастризма (маздеизма), жрец и пророк, которому было дано Откровение Ахуры Мазды в виде Авесты — Священного Писания зороастризма.

1. Имя

2. Биография

Биографические сведения о Заратустре недостоверны и считаются согласно зороастрийской традиции. Родился вероятно в семье всадников в Радесе, сейчас пригород Тегерана Рай (Rayy) и жил в восточном Иране ориентировочно между VI и первой половиной V века до н. э. (возможно, в 628—551 годах до н. э.)[2].

Некоторые средневековые мусульманские историки (Бируни, Balazuri, Казвини, Jagut al-Hamavi и др.), цитируя поздние зороастрийские источники указывали, что Зороастр родился в Атропатене, на территории нынешнего Иранского Азербайджана[3][4][5]. Другие, как Мэри Бойс или Бал Гангадхар Тилак утверждают, что Заратустра родился на территории нынешней России[источник?]. В Гатах же сказано, что Заратустра родился на территории туранских племен, откуда бежал, не будучи принятым соотечественниками, на территорию нынешнего Ирана к вождю (кави) Виштаспе, который стал его верным последователем[источник?].

Заратустра родился в семье Спитама — это имя древнего священнического рода часто появляется в Гатах. Имя отца Заратустры Порушаспа, имя его матери Дугдова. Имя братьев его: старших — Ратуштар и Рангуштар, младших — Нотарига и Ниветиш. Имя жены Заратустры — Хвови. При рождении младенец Заратустра не заплакал, как все новорожденные, а засмеялся. Его смех убил более 2000 демонов. По обычаю, младенца омыли коровьей мочой и завернули в овечью шкуру. Когда Заратустра был ребенком, совершалось много чудес, что вызывало зависть у темных сил. Много раз они посягали на жизнь Заратустры, но безуспешно. Заратустра был защищен Божественной силой.

Он был женат трижды. Один раз на вдове, два других раза на девственницах. Вдова родила Заратустре двух сыновей. Их звали Урватат-нара и Хвара-читра. Возмужав, они избрали для себя разные занятия: первый стал скотоводом и земледельцем, второй — воином. От других жен у Заратустры было четверо детей: сын Исад-вастра. Он стал впоследствии верховным жрецом зороастрийской религии. У него было три сестры: Френи, Трити и самая младшая, Поручиста.

Гаты («Песнопения», часть Авесты) рисуют нам Заратустру как историческую личность, наделённую всеми человеческими страстями. В этих проповедях-песнях он громогласно бичует своих противников, сторонников старой арийской религии, обожествлявшей силы природы, называя их поимённо; выступает против кровавых жертвоприношений и оргиастического культа хаомы. В своей проповеди Заратустра отделил добро и зло как две изначально существующие в мире природы, не имеющие между собой ничего общего. Призвал следовать добру и отвергать зло. Лишь чужие (греческие) и свои позднейшие (поздне-авестские и пехлевийские) источники окутали эту живую личность нимбом легенд, отчасти уподобив его своим древним мудрецам или наделив его и его потомство сверхъестественными эсхатологическими атрибутами и заданиями.

Реформаторская деятельность Заратустры отразилась в придании иранской религии того абстрактного характера, который поражал ещё классических писателей. Главные божества зороастрийского пантеона представляют собой олицетворение абстрактных идей, лишённых плоти: Ахура-Мазда (мудрый господин), Хшатра Вария (лучшее царство), Хоурватат (целость), Амертат (бессмертие), Воху Мана (добрая мысль), Аша Вахишта (лучшая праведность), Спэнта Армати (святое смирение), Сраоша (послушание). Некоторые представители старого арийского пантеона, с которыми боролся Заратустра, поблекли и отнесены к демонам, к миру зла и мрака, с которыми дуалистическая зороастрийская религия предписывает упорную борьбу. Все же старые иранские культы не могли быть уничтожены совершенно, наиболее популярные божества сохранились. Сохранилась прекрасная Ардвисура Анахита, сохранился Митра, бог солнечного света, и даже сам опьяняющий хаома не исчез из культа: приготовление и вкушение его составляют поныне у парсов центральную часть их литургии. Подлинным литературным наследием Заратустры считаются упомянутые гаты.

3. В литературе

Легенда о Заратустре вдохновила на европейской почве немецкого писателя-философа Фридриха Ницше на создание произведения «Так говорил Заратустра». Статья основана на материалах Литературной энциклопедии 1929—1939.

В книге «Дневник канатного плясуна» Андрея Курпатова, под влиянием произведения Ницше, Заратустра является одним из главных героев.

4. В музыке

В 1896 году, под впечатлением от книги Фридриха Ницше «Так говорил Заратустра», немецкий композитор Рихард Штраус написал симфоническую поэму «Так говорил Заратустра». Произведение программное, состоит из девяти фрагментов, исполняемых без пауз. Названия фрагментов повторяют названия некоторых глав литературного первоисточника. Средняя продолжительность исполнения — около тридцати минут. Симфоническая поэма написана для четверного оркестра. В партитуре используются также орган и колокол.

Примечания

  1. принятое в европейской, в том числе русской, традиции наименование. См. напр. Заратустра - slovari.yandex.ru/dict/religion/article/rel/rel-0737.htm?text=Заратустра / Энциклопедия «Религия»
  2. Encyclopedia Britannica. Zoroaster. «born c. 628 BC, probably Rhages, Iran»
  3. A. V. Williams Jackson, The date of Zoroaster, 1895, p. 17. - www.archive.org/details/zoroasterprophet00jack

    This point has been noticed in the interesting and instructive paper of Professor Tiele, Over de Oudheid van het Avesta, p. 16, 1 who comes to the result that Zoroastrianism must have existed as early as the first half of the 7th century b.c. ² If we accept, as I believe we should, the theses that Vishtaspa ruled in eastern Iran, and that, although Zoroaster was a native of Adarbaijan, the chief scene of his religious activity was eastern Iran, ³ and that the faith spread from Bactria westwards,4 I cannot see that these arguments militate against the traditional date under discussion.

  4. Solomon Alexander Nigosian, The Zoroastrian Faith: Tradition and Modern Research, Published by McGill-Queen's University Press — MQUP, 1993, ISBN 0-7735-1144-X, p. 11 - books.google.com/books?id=Uspf6eDDvjAC&pg=PA11.

    Zoroastrian tradition maintains that Zoroaster was a prophet of ancient Iran who lived in the seventh to sixth centuries ВСЕ. His birthplace was Azerbaijan, north-west of Media. His father, Pourushaspa, was from the family of Spitama, whose genealogy is traced back through forty-five generations to Gayomart, the first man (like Adam), and his mother, Dughdhova, was from the clan of Hvogva (Yasna 46.13, 51.12, 53.1).

  5. Solomon Alexander Nigosian, The Zoroastrian Faith: Tradition and Modern Research, Published by McGill-Queen's University Press — MQUP, 1993, ISBN 0-7735-1144-X, p. 17 - books.google.com/books?id=Uspf6eDDvjAC&pg=PA17.

    Islamic authors, such as Shahrastani (1086—1153) and at-Tabari (ca. 839—923), also imply that Zoroaster’s birth-place is western Iran.21 In fact, Arab sources, such as ibn-Hurdadhbah (ca. 816) and Yaqut (ca. 1220), specify the birth-place of Zoroaster to be the city of Urmiah (or Urmia, presently called Rizaijeh) in Shiz, a district of Azerbaijan.21

скачатьДанный реферат составлен на основе статьи из русской Википедии. Синхронизация выполнена 09.07.11 23:58:59Категории: Персоналии по алфавиту, Основатели религий, Пророки, Философы по алфавиту, Статьи о философах без ссылки на Викитеку, Зороастризм.Текст доступен по лицензии Creative Commons Attribution-ShareAlike.

wreferat.baza-referat.ru

«Тоҷикнома»-Дини Зардуштия ва панду ҳикмат дар Авесто (ҳазорсолаи II — асри VII пеш аз мелод). боби 14

Аз китоби «Тоҷикнома»

Боби 14. Дини Зардуштия

ва панду ҳикмат дар Авесто (ҳазорсолаи II — асри VII пеш аз мелод)

Аҳураи Маздо зи Кайҳон бигуфт,Ки Зардушт зи пайғамбарони накӯст.

Дигар Митраи ор набошад Худо,Ва Турон зи Ирон набошад ҷудо

Равад Митраи ор ба Лидову Мод,Ба Мисру ба Бобул, ба Ҳинду чу бод

Худоён, табиатпарастон раванд,Зи Ирон, зи Турон чу девон раванд

Аз ин баъд худоён ҳама мурдаанд,Таги реги саҳро ҳама хуфтаанд

Аҳураи Маздо бувад номи ман,Худованди якто бувад номи ман

Чу Зардушт ба дунё паёмбар шавад,Расад дини якто — саросар шавад

Авестои Маздо — Худонома аст,Китоби Худованд ба ҳар хона аст

Китобе зи қонун, зи фарҳанги нур,Биларзад дили ор зи оҳанги нур

Чу нуре, ки сӯзад ва оташ шавад,Бисӯзад агар тан — гӯноҳаш равад

Суруде зи Готҳои Маздо бувад,Дуруде зи наскҳои Ясно бувад

Бишӯрад, биҷӯшад, ки дилҳо кафад,Бигиряд, бирезад, ки гилҳо кафад

Бисӯзад агар дил — бари Ҳак расад,Бифтад агар дил — пари Ҳак қапад

Бисӯхтанд дили худ, ки Яздон бувад,Қапиданд дили худ, ки имон бувад

Бишуд оташи дин — адолат ба ор,Чу арта ва рамзи ҳимоят ба ор

Дуализми Маздо чу мантиқ шуд,Сапеду сияҳро чу таҳқиқ шуд

Чаро одами нек нагӯяд дурӯғ,Дурӯғ одами нек кунад бефурӯғ

Агар некӣ кардан набошад ҳунар,Бадиро зи некӣ набошад хабар

Ба некон накӯ бош, ба бадҳо на тез,Накӯӣ зи хотир ба дарё бирез

Сапедӣ ба олам кашид нури рост,Сияҳро шикаст нур, вале худ кост

Агар бад дар олам сияҳкора аст,Сияҳдил дар одам сияҳпора аст

Агар гуфтаи дил надорад садо,Тапидан чу гуфтан набошад садо

Бизад оташи дил, ки пайкар бисӯхт,Вале найзаи ишқ ба пайкар бидӯхт

Агар зан чу модар ва хоҳар бувад,Падарро зи хоҳар на додар бувад

Падар худ зи модар на хоҳар кунад,Ва модар падарро на додар кунад

Агар гарм ба сардӣ на ҷангида аст,Баландӣ ба пастӣ на афтида аст

Агар гарму сармо насозанд ба ҳам,Яху оби тарма набошанд ба ҳам

Агар сар бувад хам, ба боло шавад,Сари хам зи боло на воло шавад

Набинад дигар чашми бино ҷаҳон,Агар чашми бино надорад забон

Чу оташ хамӯш шуд, на хокистар аст,Биафтад дар он чӯб зи нав ахтар аст

Агар рӯшан аст дӯсти торики шаб,Чу сӯбҳе канад пӯсти торики шаб

Агар гул нарӯяд, ба хор аст гул,Барояд зи гул хор, баҳор аст гул

Хазонро гулистон расонад баҳор,Гулистон хазонро намонад қарор

Кӯҳистон ба водӣ диҳад оби нарм,Кишоварз зи гандум кунад нони гарм

Сакоӣ зи сахро ба водӣ расад,Ба рустои водӣ ба шодӣ расад

Расад дони гандум зи Маздои нур,Ба рустои мардум ба фардои дур

Кишоварзи гандум тамаддун шавад,Тамаддуни мардум ба гардун шавад

Тамаддуни орӣ зи Зардушт шуд,Кӯхистони тоҷик варо пушт шуд

Авесто ба мардум чу имон шуд,Чу имони Зардушти инсон шуд

Расид нури Маздо, ки Наврӯз шуд,Кӯҳистони тоҷик дилафрӯз шуд

Бисӯхт оташи дил, ки оин шуд,Бисӯхтанд Авесто, вале дин шуд

(دین زردشتیه و پند و حکمت در اوستا (هزارسالة 2-عصر 7 پیش از میلاد

اهوره مزدا ز کیهان بگفت،که زردشت ز پیغمبران نکوست

دیگر میترة آر نباشد خدا،و توران ز ایران نباشد جدا

رود میترة آر به لیدا و ماد،به مصر و به بابل، به ایلّین چو باد

خدایان، طبیعتپرستان روند،ز ایران، ز توران چو دیوان روند

از این بعد خدایان همه مُردهاند،تگ ریگ صحرا همه خفتهاند

اهوره مزدا بود نام من،خداوند یکتا بود نام من

چو زردشت به دنیا پیامبر شود،رسد دین یکتا-سراسر شود

اوستای مزدا-خدانامه است،کتاب خداوند به هر خانه است

کتابی ز قانون، ز فرهنگ نور،بلرزد دل آر ز آهنگ نور

چو نوری، که سوزد و آتش شود،کند پاک اگر تن-گوناهش رود

سرودی ز گاتهای مزدا بود،درودی ز نسکهای یسنا بود

بشورد، بجوشد، که دلها کفد،بگرید، بریزد، که گلها کفد

بسوزد اگر دل-بر حک رسد،بفتد اگر دل-پر حک قپد

بسوختند دل خود، که یزدان بود،قپیدند دل خود، که ایمان بود

بشد آتش دین-عدالت به آر،چو ارته و رمز حمایت به آر

دئالیزم مزدا چو منطق شد،سپید و سیه را چو تحقیق شد

چرا آدم نیک نگوید دروغ،دروغ آدم نیک کند بیفروغ

اگر نیکی کردن نباشد هنر،بدی را ز نیکی نباشد خبر

به نیکان نکو باش، به بدها نه تیز،نکویی ز خاطر به دریا بریز

سپیدی به عالم کشید نور راست،سیه را شکست نور، ولی خود کاست

اگر بد در عالم سیهکاره است،سیهدل در آدم سیهپاره است

اگر گفتة دل ندارد صدا،تپیدن چو گفتن نباشد صدا

بزد آتش دل، که پیکر بسوخت،ولی نیزة عشق به پیکر بدوخت

اگر زن چو مادر و خواهر بود،پدر را ز خواهر نه دادر بود

پدر خود ز مادر نه خواهر کند،و مادر پدر را نه دادر کند

اگر گرم به سردی نه جنگیده است،بلندی به پستی نه افتیده است

اگر گرم و سرما نسازند به هم،یخ و آب ترمه نباشند به هم

اگر سر بود خم، به بالا شود،سر خم ز بالا نه والا شود

نبیند دیگر چشم بنا جهان،اگر چشم بنا ندارد زبان

چو آتش خموش شد، نه خاکستر است،بيفتد در آن چوب ز نو اختر است

اگر روشن است دوست تاریک شب،چو سوبهی کند پوست تاریک شب

اگر گل نروید، به خار است گل،برآید ز گل خار، بهار است گل

خزان را گلستان رساند بهار،گلستان خزان را نماند قرار

کوهستان به وادی دهد آب نرم،کشاورز ز گندم کند نان گرم

سکایی ز صخرا به وادی رسد،به روستای وادی به شادی رسد

رسد دان گندم ز مزدای نور،به روستای مردم به فردای دور

کشاورز گندم تمدّن شود،تمدّن مردم به گردون شود

تمدّن عاری ز زردشت شد،کوخستان تاجیک ورا پشت شد

اوستا به مردم چو ایمان شد،چو ایمان زردشت انسان شد

رسید نور مزدا، که نوروز شد،کوهستان تاجیک دلافروز شد

بسوخت آتش دل، که آیین شد،بسوختند اوستا، ولی دین شد

misol.tj

Зардуштийликнинг пайдо бўлиши

Зардуштийлик энг қадимги динлардан бўлиб, бу дин эр.аввал VII-VI асрларда даставвал Ўрта Осиёда-Хоразм воҳасида пайдо бўлган. Унинг пайғамбари Зардушт тарихий шахс эди. У маздакийлик динини ислоҳ қилиб, унинг асосида янги якка худолик динини ижод этган.

Зардуштийлик пайдо бўлган давр биринчи синфий жамият, яъни қулдорлик даври энди пайдо бўлаётган давр эди. У уруғ-қабилачилик тузуми емирилиб аҳоли қуллар ва қулдорларга, золим ва мазлумларга бўлинаётган давр бўлган. Бу дин энг аввал Ўрта Осиё, сўнг Эрон, Озарбайжонда қарор топган эди.

Бутун Ўрта Осиё моддий ва маънавий маданиятининг бешиги Хоразм воҳаси ва у ерда яшаган туркий элатлар бўлган, шулардан ўзбек элати ташкил топган.

Зардуштийлик эрадан аввалги 7-6 асрларга хос бўлган дин сифатида ундан олдинги уруғ қабилачилик динлари негизида пайдо бўлган якка худолик дини бўлган. У то 7-9 асрларгача турли шаклда давом этиб, сўнг ўрнини ислом эгаллади. У даставвал Хоразм воҳасида шаклланиб, яқин ва ўрта Шарққача тарқалиб, айрим қолдиқлари ҳалигача сақланиб келмоқда.

Вужудга келиши. Зардуштийлик мил. ав. III-II минг йилликларда Марказий Осиёда вужудга келган диндир. Зардуштийлик ваҳй орқали эълон қилинган жаҳон динларининг энг қадимийсидир. У инсониятга бошқа барча динларга нисбатан бевосита ва билвосита энг кўп таъсир ўтказган диндир. Инсоният тарихида ҳар бир киши уқидан илоҳий ҳукм амалга оширилиши, жаннат ва жаҳаннам, қиёмат-қойим, унда таналарнинг қайта тирилиши, тана ва руҳ қайта бирлашиб мангу яшаши ҳақида биринчи бор шу дин доирасида фикр юритилди. Кейинги асрларда бу ғоялар яҳудийлик, христианлик ва бошқа динлар тарафидан ўзлаштирилди. Айтиб ўтиш жоизки, ушбу дин пайдо бўлган давр ва унинг ватани – ҳали фанда охиригача тўлиқ ечилган масалалар эмас. Зардуштийлик дини пайғамбар Зардушт номига нисбат берилиб, шартли равишда шундай атаб келинади. Аслида эса у мазкур диннинг муқаддас китоби ҳисобланмиш Авестода «Маздаясна» дини деб аталган. Бу сўзни «Маздага сиғинмоқ» деб таржима қилиш мумкин. «Мазда» сўзи «дониш, донишманд, оқил» каби талқин этилади. Зардуштийлик яна «Беҳдин», яъни «Енг яхши дин» деб ҳам улуғланган. Унинг таълимотига кўра, барча эзгу борлиқ Мазданинг иродаси билан яратилган. «Мазда» сўзи олдига улуғлаш маъносини англатувчи «Ахура» қўшилиб, зардуштийликнинг илоҳияти – Ахура-Мазда номи пайдо бўлган. Бу – «Жаноб Мазда» ёки «Илоҳ» демакдир. Зардушт номи тадқиқотларда Заратуштра, Зардутс, Зороатср кўринишларида ҳам ишлатилади. Тадқиқотчилар ўртасида Зардуштнинг тарихда бўлган ёки бўлмаганлиги борасида турли фикрлар мавжуд. Баъзилар уни тарихий шахс деб билсалар, бошқалар афсонавий шахс деб ҳисоблайдилар. Манбаларнинг хабар беришича, у тахминан мил. ав. 1200-570 йиллар орасида яшаган илоҳиётчи, файласуф, шоирдир. Тадқиқотчи М. Бойс таъкидлашича, у мил. ав. 1500-1200 йиллар орасида яшаган. Зардушт Марказий Осиё ҳудудида мавжуд бўлган кўпхудоликка негизланган қадимий диний тасаввур ва эътиқодларни ислоҳ қилиб, янги динга асос солди. Зардуштнинг туғилган ва илк диний фаолиятини бошлаган жойи хусусида икки хил қараш бор. Биринчиси – «Ғарб назарияси» бўлиб, унга кўра Мидия (ҳозирги Эрон ҳудудида) Зардуштнинг ватани ва зардуштийликнинг илк тарқалган жойи ҳисобланади. Бу фикр тарафдорларининг далили шуки, биринчидан, зардуштийликнинг қадимий Эрон ҳудудларида кенг тарқалганлиги бўлса, иккинчидан, зардуштийликнинг муқаддас китоби саналмиш Авестога кейин ёзилган шарҳларнинг қадимий Эрон-паҳлавий тилида бўлганлигидир. Эътибордан чиқармаслик керакки, зардуштийлик уч буюк Эрон империяси – Аҳамонийлар, Аршакийлар ва Сосонийлар даврларида, яъни мил. ав. XI асрдан то мил. XII асригача кетма-кет айнан Яқин ва Ўрта Шарқда давлат дини мақомида бўлган. Иккинчиси, «Шарқ назарияси» бўлиб, унга кўра, Зардушт ватани ва зардуштийликнинг илк тарқалган жойи Хоразм ҳисобланади. Кўпчилик манбашунослар иккинчи назария тарафдорларидирлар. Хоразм зардуштийликнинг муқаддас олови Озархурра биринчи бор ёқилган ва энг буюк худо – Ахура-Мазданинг Зардушт билан боғланган жойи ҳисобланади. Зардуштийликнинг асосий манбаси Авестода: «Биринчи бор муқаддас олов – «Озархурра» «Аирянем-Ваежа» (баъзи манбаларда – «Еран-веж»)да ёқилди», дейилади. «Аирянем-Ваежа»нинг географик ва иқлимий тавсифи Хоразмникига тўғри келади. Авестода Ахура-Мазда томонидан яратилган «Баракот ва нажот» соҳиби бўлган бир қатор мамлакатлар зикр этилади ва уларнинг энг биринчиси, «дунёда ҳеч нарса чиройига тенг кела олмас Аирянем-Ваежа», кейин эса «одамлар ва чорва подаларига мўл» Суғд (Сўғд), «қудратли ва муқаддас» Моуру (Марв), «баланд кўтарилган байроқлар мамлакати» Бахди (Бақтрия) зикр этилади.

Зардуштийлик таълимоти. Зардуштийлик таълимоти Марказий Осиёда ибтидоий даврда мавжуд бўлган табиат кучларини илоҳийлаштирувчи эътиқодларга (Марказий Осиё қадимги аҳолисининг «эски дини»га) нисбатан монотеитсик таълимотдир. У беҳуда қон тўкувчи қурбонликлар, ҳарбий тўқнашувлар, босқинчилик урушларини қоралаб, ўтроқ, осойишта ҳаёт кечиришга, меҳнатга, деҳқончилик, чорвачилик билан шуғулланишга даъват этади. Моддий ҳаётни яхшилашга уринишни ёвузликка қарши кураш деб ҳисоблайди. Зардуштийлик динида қўриқ ер очиб, уни боғу роғга айлантирган одам илоҳиёт раҳматига учрайди. Аксинча, боғлар, экинзорларни, суғориш иншоотларини бузганлар катта гуноҳга қоладилар. Зардушт инсонларга тинч-тотув яшашни, ҳалол меҳнат қилишни ўргатмоқчи бўлади. Бунга кўра инсоннинг бу дунёдаги ҳаётига яраша нариги дунёдаги тақдири ҳам бўлажак, ҳар бир инсон ўлгандан сўнг ўзининг бу дунёдаги қилмишига яраша абадий роҳат – жаннатга, ёки ёмон ишлари кўп бўлса на хурсандлик ва на хафалик кўрмайдиган аросат жой – мисвонгатуга тушади. Зардуштийлик негизида оламнинг қарама-қаршиликлар кураши асосига қурилгани туради: яхшилик ва ёмонлик, ёруғлик ва қоронғулик, ҳаёт ва ўлим ўртасида абадий кураш давом этади. Барча яхшиликларни Ахура-Мазда ва барча ёмонликларни Анхрамайню (ёки Ахриман) ифодалайди. Ахура-Мазда инсонларга эзгу ишларни баён этиб уларга амал қилишни буюради, ёмон ишлардан сақланишга чақиради. Зардуштийликда имон учта нарсага асосланади: фикрлар софлиги, сўзнинг собитлиги, амалларнинг инсонийлиги. Ҳар бир зардуштий кунига беш марта ювиниб, покланиб, қуёшга қараб, уни олқишлаб, сиғиниши шарт. Зардуштийлик ибодатхоналарида доимий равишда олов ёниб туради. Уларда дунёдаги тўрт унсур – сув, олов, ер ва ҳаво улуғланади. Зардуштийлик дафн маросими ўзига хос бўлиб, ўлганлар бир неча патс, баланд «сукут миноралари» – дахмаларга солинади, у ерда мурдаларнинг гўштларини қушлар еб, суякларини тозалайди. Гўштдан тозаланган суяклар махсус сопол идишларга солиниб минора ўртасидаги қудуққа сочиб юборилади. Бунда поклик билан нопокликнинг бир-бирига яқинлашмаслигига эришилади. Зардуштийлик дини дунёдаги энг қадимий динлардан бири ҳисобланиб, мил. ав. XII-XI асрларда Марказий Осиё, Озарбайжон, Эрон ва Кичик Осиё халқлари унга эътиқод қилганлар. Эронда Сосонийлар сулоласи ҳукмронлиги даврида унинг муқаддас китоби Авесто руҳонийлар томонидан оғзаки ривоятдан йиғилиб, биринчи марта китоб шаклига келтирилган. Айрим қисмларига, айниқса «Видевдат» бўлимига ўзгартиришлар киритилиб, қайта ишланган. VII асрда Ўрта Осиёга ислом дини кириб келиб, кенг тарқалгунига қадар зардуштийлик маҳаллий халқларнинг асосий дини ҳисобланган. Буни, жумладан, археологик тадқиқотлар исботлайди. Ҳозирги кунда зардуштийликка эътиқод қилувчи диний жамоалар мавжуд. Улар Ҳиндитсоннинг Мумбай (Бомбей, Ғужарот штатларида; 115 минг кишига яқин), Покитсон, Шри Ланка, Буюк Британия, Канада, АҚШ, Авсралия ва Эроннинг (Теҳронда 19 минг кишидан ортиқ) баъзи чекка вилоятларида сақланиб қолган. Эрон Ислом Республикасида зардуштийлик динига эътиқод қилиш қонун томонидан рухсат этилган. Мумбайда зардуштийларнинг маданий маркази Кома номидаги инситут фаолият олиб боради. Ундан ташқари Мумбайда ҳомий Дхалла раислигида дунё зардуштийлари маданияти фонди ишлаб турибди. 1960 йилда зардуштийларнинг I умумжаҳон конгресси Теҳронда ўтказилди. Кейинги конгресслар Бомбейда ўтказилди.

xorazmiy.uz

Ватани Зардушт ва таълимоти динию ахлоќии ў — 14UM.NET

Зардушт писари Поурушасп аз ќабилаи Спитам буда, пеш аз хама аз «Готхо» номи ў ба мо маълум мегардад. Соли таваллуд ва xои аниќи зисти ўро муайян кардан хеле душвор аст. Модом ки «Авесто» дар Ориёи Шарќї, яъне дар Осиёи Миёна дар сарзамини тољикон навишта шуда бошад, пас Зардушт низ дар хамин сарзамин ба дунё омадааст. Модараш Дуѓдова аз Роѓ буд, ки дар сарзамини Афѓонистон воќеъ гардидааст. Ватани Зардушт Суѓду Бохтар ба шумор меравад, ки тахминан дар охири асри VIIпеш аз мелод умр ба сар бурдааст.

Асосгузори таълимоти нав Зардушт кўшиш мекард, ки идеологияи ягонаи љамъияти ѓуломдориро бунёд созад ва бо ин рох ќабилахои ориёиро бо хам муттахид намояд. Зардушт дар бораи худ дар Готхо хамчун Зоотар- яъне корманди дин, рухонимаълумот додааст. Тахминан дар синни 30-33 солагиў пайѓамбар шуда, барои тарѓибу ташвиќи яккахудоикўшиш менамояд. Воќеаи пайѓамбар гардидани Зардушт дар Готхо хеле хуб инъикос гардидааст. Як гуфтаи ў аз Ясно љолиби ќайд аст: «то он даме, ки дар ман ќувва ва имконият хаст, ман одамонро таълим медихам, ки ба сўи хаќиќат ва ростираванд». Лекин хаќиќати холи зиндагипайѓамбарро ба он хулоса овард, ки хамаи некихое, ки хаст, хилофи он бадихо вуљуд дорад.

Дар ваќти яке аз ин мулоќотхо хамрохи Ахуро-Маздо (хурмузд) душмани ў Ангра Манну (Ахриман) пайдо мешавад.

Аз ин xо, мувофиќи таълимоти Готхо дар олам ду xавхари хамзод хурмузд ва Ахриман вуљуд дорад, ки хам дар аъмоли заминию хам осмонива масоили офариниши олам ќудрати баробар доранд. хурмузд хама чизи хубу некро, Ахриман бошад хама чизи баду палидро офаридаанд.

Зухури пайѓамбарии Зардушт аз рўи сарчашмахои пахлавишабохате ба меъроxи пайѓамбари мусулмонон хазрати Мухаммад дорад. Аз сарчашмахои дини мусулмониниз бармеояд, ки Расули Акрам ба олами улвирасида, хангоми сўхбат бо хастиоллох 99 хазор калому хикмат ва асрори ѓайб омўхтааст. Ва xои шубхае нест, ки ба олами лохут расидани Зардушт ва «Авесто»-ву «Занд»-ро омўхтани вай дар даврахои минбаъда ба дини мусулмонирох ёфта, оини ростиву накўкориро дар китоби муќаддаси «Ќуръон» таќвият бахшидааст.

Замоне, ки Зардушт зухур намуд ва даъвои пайѓамбарикард, дар миёни ќавму ќабилахои сарзамини Бохтар парастиши оташ, буту санамхо, офтобу моху ситорахо ва хайвоноти мухталиф љой дошт. хадафи тарѓиби яккахудоипеш аз хама муттахид сохтани ќавму ќабилахои ориёии шахрнишину муќимибуд, ки зинаи ибтидоии инкишофи xомеаро паси сар намуда, ба тарзи зиндагии нисбатан баландтар- чорводорию зироаткорї, косибию хунармандї, тиxорату муомилот рў меоварданд ва дехкадаву шахристонхо обод мекарданд. Аслан номи Ахуро-Маздо аз ќисматхои «Ахура» сарвар ва «Маздо»-доно таркиб ёфта, маънои сарвари доноро ифода мекунад. Ангро-Майну бошад Ангро- бад ва Майну – андеша, яъне ба маънои бадандеш омадааст.

Дар оини зардушти макрўх сохтани унсурхои муќаддас – оташ, об, хок ва хаво гунохи азим ба шумор мерафт. хатто ба об партофтан, дар оташ сўзонидан ва ба хок супоридани xасади одамон манъ шуда буд. Фаро расидани марг ва бемориро одатан ба кирдори Ахриман нисбат медоданд ва намехостанд аз нафаси бади он аносири муќаддас олуда гардад. Парастиши оташ хамчун рамзи нур, равшанї, фурўзон нигох доштани оташи дайру оташкадахо маълум гардид. Тадќиќотхои бостонию археологинишон медиханд, ки яке аз сабабхои оташпараст ва офтобпараст шудани ориёихо сардии замини ватани онхо буд. Офтоб ва оташро наxотбахши худ мехисобиданд.

Зардушт бори нахуст дар таърихи башарият арзишхои ахлоќиро дар либоси дин ба xилва оварда, «рафтори нек, кирдори нек ва гуфтори нек»-ро сарчашмаи зиндагива ашёи хамешагии хеш ќарор дод. Ба ќавли Фридрих Вилгелм Нитшеи олмони«Зардушт аз хама мутафаккирон ростгўйтару ростандешатар буд». Мутафаккири бузурги хинду Робиндранат Такур дар ситоиши ин пайѓамбари ростива адолат гуфтааст: «Зардушт дар таърихи башар нахустин касест, ки динро ба як шакли ахлоќидаровард Зардушт бузургтарин пайѓамбарест, ки дар оѓози таърихи башарият зухур намуд ва бо василаи фалсафаи худ башарро аз бори сангини маросим озод намуд».

14um.net


Смотрите также